Prevencija

Preventivna zdravstvena zaštita, preventivna medicina ili samo prevencija bolesti, odnosno profilaksa, predstavlja skup svih aktivnosti koje se sprovode u cilju sprečavanja pojave bolesti, ranog otkrivanja hroničnih oboljenja i pravovremene primene odgovarajuće terapije. 

Zdravlje, bolest i invalidnost su dinamički procesi, koji međusobno interaguju pre nego što osoba i primeti da je pogođena. Prevencija se odnosi na preuranjene akcije koje se klasifikuju kao primarna, sekundarna i tercijarna prevencija.

Primarna prevencija predstavlja “promociju zdravlja” i “specifičnu zaštitu”. Promocija zdravlja je proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i njegovim determinantama, i da na taj način poboljšaju svoje zdravlje. Akcije promocije zdravlja su nekliničke i odnose se na životne izbore. Sa druge strane je specifična zaštita, koja cilja na specifične grupe oboljenja i dopunjava ciljeve promocije zdravlja. 

Sekundarna prevencija se bavi latentnim bolestima i pokušajima da se spreči da asimptomatske bolesti napreduju u simptomatske.

Tercijarna prevencija pokušava da smanji štetu izazvanu simptomatskim bolestima, sa fokusiranjem na mentalnu, fizičku i socijalnu rehabilitaciju. 

Kada se bolest uoči na vreme, ponekad je dovoljno samo promeniti loše, odnosno štetne životne navike. Tako se sprečava njen dalji razvoj, a šanse za ozdravljenje i mogućnosti primenjene terapije su veće. 

Najčešće hronične bolesti koje ugrožavaju kvalitet života, a i sam život, su bolesti srca i krvnih sudova (na prvom mestu), povišen krvni pritisak (koji je često nelečen), hronična plućna oboljenja i tumori (rak pluća, rak dojke, rak grlića materice, rak prostate, rak debelog creva).

Velikim problem sa blagovremenim otkrivanjem ovih bolesti predstavlja odsustvo značajnih simptoma na samom početku bolesti. Ako se i pojave bilo kakvi simptomi, oni se zanemaruju ili se pripisuju nervozi i stresu svakodnevnog života.

Takođe se, zbog nedovoljne obaveštenosti o bolestima i faktorima rizika za najčešće hronične bolesti, kasni sa odlaskom kod izabranog lekara. Ako na to dodamo i manjak vremena i strpljenja za obavljanje neophodnih analiza i pregleda, plus strah od dijagnoze i belog mantila, dobijamo veoma plodno tlo za razvoj hroničnih bolesti koje je veoma teško lečiti.

Faktori rizika koji u najvećem procentu ugrožavaju zdravlje su pušenje, povišen krvni pritisak, povećane vrednosti šećera u krvi, povišene vrednosti masnoća u krvi (holesterol i trigliceridi), gojaznost, fizička neaktivnost, stres i loše navike vezane za ishranu i unošenje alkohola. 

Iako je glavni cilj medicine lečenje bolesnih, ideal kojem lekari teže je sprečavanje da bolest uopšte i nastane. Ponekad je nemoguće izbeći nastanak bolesti, ali mogućnost da se ona otkrije u samom začetku, u svojim ranim fazama, nam neizmerno pomaže u zadatku izlečenja. Zbog toga su nam od neprocenjive važnosti redovni preventivni pregledi, koje treba obavljati bar jednom u dve godine.

Sistematski pregled

Sistematski pregled predstavlja detaljni pregled čitavog tela, odnosno većine organa, koji ima za cilj rano otkrivanje bolesti (pregled “od glave do pete”).

Tim preventivnim pregledom se dobijaju rezultati na osnovu kojih lekar lako donosi odluku o potrebama započinjanja terapije. Veoma je važno biti svestan koliko su oni bitni za naše zdravlje. Zbog toga je i važno redovno obavljati sistematske preglede.

Kod lekara opšte prakse može se obaviti sistematski pregled. To podrazumeva razgovor sa lekarom, opšti klinički pregled, laboratorijski pregled krvne slike i biohemijske analize i određivanje zdravstvenog stanja i dalje medicinsko ispitivanje zavisno od stanja i faktora rizika.

U skladu sa preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) svaki sistematski pregled treba da ispuni određene kriterijume.

Laboratorijske analize obuhvataju analizu kompletne krvne slike (KKS), sedimentaciju eritrocita (SE), određivanje vrednosti kreatinina, uree, bilirubina i glukoze u krvi, pregled enzima (AST, ALT, gamaGT), određivanje elektrolita (natrijum, kalijum, kalcijum), lipidogram (holesterol i trigliceridi), hormona štitaste žlezde (TSH, FT4, anti TPO At) i analizu sedimenta urina. Rezultati tih biohemijskih analiza nas upućuju da li i gde postoje poremećaji u našem organizmu.

Na tim rezultatima se bazira i osnovni internistički pregled, koji obuhvata i merenje krvnog pritiska, fizikalni pregled srca i pluća i ultrazvučni pregled abdomena (pregled jetre i žučnih puteva,stomačne aorte,pankreasa,slezine i bubrega), srca i štitaste žlezde.

Nakon tih osnovnih pregleda, po potrebi, treba odraditi i dodatne specijalističke preglede.

Osim gore navedenih pregleda, kod žena je neophodno raditi i redovne ginekološke preglede sa ultrazvučnim pregledom dojki u cilju ranog otkrivanja karcinoma, što proširuje terapijske mogućnosti i mogućnosti izlečenja, a kod muškaraca preglede urologa sa ultrazvukom prostate.

Ženama starijim od 50 godina preporučuju se i neke dodatne pretrage. Jedna od njih je i merenje gustine kostiju, takozvana denzitometrija. Za tu pretragu nisu potrebna dodatna pripremanja pacijentkinje, metoda je bezbolna, a količina zračenja minimalna. Ova analiza je jako bitna zato što veoma veliki broj žena u menopauzi zbog posledica osteoporoze ima problema sa prelomima. Preveniranje tih događaja je od krucijalnog značaja.

Od dodatnih analiza, kod svih pacijenata, preporučljivo je i analiziranje uzorka stolice na okultno krvarenje (Adler Weber test), kako bi se što ranije mogao otkriti rak debelog creva.

Sistematski pregled bi trebalo obavljati jednom godišnje ili bar jednom u dve godine, što zavisi od starosne dobi, zdravstvenog stanja i faktora rizika za nastanak određenih bolesti. Starija životna dob, postojanje jedne ili više hroničnih bolesti, maligne bolesti ili drugih oboljenja, opravdava češće sistematske preglede.
Najvažnija je svest da je sprečavanje nastanka i lečenje rano otkrivenih bolesti jednostavnije i efikasnije, nego kasnije lečenje.

Saveti lekara kada vreme varira

Odavno je potvrđeno da vremenske promene utiču na zdravlje ljudi, pogotovo na pacijente koji pate od neke hronične bolesti. Nagle klimatske promene sve su prisutnije i na našem podneblju.

Dokazano je da ni fizički ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Osećaj umora, nesanica, glavobolja, uznemirenost najčešći su simptomi.

Neke od najtežih bolesti koje se manifestuju su bronhitis i astma, kostobolja, čir na želucu i srčane tegobe, u koje spadaju visok krvni pritisak, angina pektoris i infarkt.

Srčani bolesnici najteže podnose promene vremena, a u ovu kategoriju spadaju i astmatičari. Kod starijih ljudi metabolizam je sporiji, pa jače reaguju na hormonske promene koje izaziva rast temperature. Stoga nagle promene imaju najjači uticaj na njih.

Niske temperature doprinose zgrušavanju krvi i povećavaju rizik od srčanih tromboza i tromboza krvnih sudova vrata, a oni su glavni pokretači srčanog udara.

Promena temperature u kratkom vremenu od samo nekoliko stepeni prouzrokuje sužavanje arterija, ograničen protok krvi i manjak kiseonika koji dopire do srca, a srce zbog hladnog vremena brže pumpa krv kako bi održalo telesnu temperaturu. Ovakav napor predstavlja veliki rizik po zdravlje.

Usled promena atmosferskog pritiska nivo tečnosti koja obavija zglobove se menja što prouzokuje bolove u kostima.

Pošto vremenske prilike ne mogu da se prilagode nama, moramo dati sve od sebe da se mi prilagodimo njima.

Savetuje se da se u „kritično“ vreme variranja temperature ostane kod kuće, ne ide na putovanja, ne zamara teškim fizičkim ili psihičkim poslovima. Jako je bitno da se redovno uzimaju propisani lekovi.
Ako baš morate da se oglušite o neki od ovih saveta (čeka vas neizostavni put), obavezno pojedite lagani obrok i redovno se hidrirajte.

Hrana je najbitnija tokom teških dana, kada temperatura varira od -5 do +15°C. Preporučuje se pojačan unos voća i povrća, ali i tečnosti, čajeva i vode. Poželjno je izbegavati alkohol i zašećerene sokove. Uzimati obroke redovno, bolje više puta dnevno po manje porcije.

Takođe je bitno prilagoditi garderobu vremenskim prilikama (kada je hladno oblačiti podmajce, koristiti šal i kapu, kada je toplo ne skidati jaknu, već se ispod laganije obući).

Stomačni virusi

Gastroenteritis ( stomačni virus ) zahvata tanko i debelo crevo, zajedno sa želucem i daje simptome koji su tipični za ovu vrstu infekcije.

Stomačni virus se prenosi i najčešće inficira digestivni trakt konzumacijom zagađene vode ili hrane, prilikom korišćenja zajedničkog pribora, kao što su četkice i peškiri, kao i deljenje hrane sa osobom koja ima stomačni virus.

Veliki broj virusa inficira probavni trakt, a najčešće se radi o noro i rotavirusima.

- Norovirus. Ovaj virus je najpoznatiji po svojoj odlici da se osoba inficira njime konzumiranjem zagađene hrane. Norovirus se brzo širi među članovima uže porodice, kao i među đacima i kolegama na poslu.
- Rotavirus. Pacijenti se inficiraju ovim virusom preko prljavih ruku i nedovoljne lične higijene, pogotovo pre uzimanja hrane.

Karakteristični simptomi stomačnog virusa su:
Veliki broj prolivastih, vodenih stolica koje su često obezbojene. Ukoliko se u prolivu zapaža prisustvo krvi, vrlo verovatno je u pitanju stomačni virus u uznapredovalom stadijumu.
- Grčevi i bolovi u stomaku velikog intenziteta
- Često povraćanje praćeno mukom i gađenjem
- Česti bolovi u mišićima i glavobolje
- Malaksalost i vrtoglavice
- Blago povišena telesna temperatura – koja zapravo i upućuje na dejstvo virusa
U zavisnosti od uzročnika, simptomi stomačnog virusa se mogu javiti tek i nakon tri dana od prenošenja, dok jačina simptoma varira od blagih do veoma izraženih. Simptomi obično traju do dan ili dva, ali u težim slučajevima, simptomi mogu da ne popuste i do 10 dana.

Za osobe starije od 16 godina, znaci koji upučuju lekaru jesu:
- intenzivno povraćanje duže od 2 dana
- povraćanje primesa krvi
- dehidracija – znaci dehidracije uključuju osećaj žeđi, suva usta, urin koji je svetlo žut ili obezbojen, vrtoglavice i malaksalost usled nedostatka vode u organizmu
- prisustvo krvi u prolivastoj stolici
- temperatura koja ne pada ispod 40 stepeni celzijusa.

Za osobe mlađe od 16 godina, alarmantni simptomi uznapredovale stomačne infekcije jesu:
- temperatura 38.9 stepeni celzijusa i viša
- osečaj letargilnosti i iritabilnosti u predelu stomaka deteta
- osećaj bola, dete se žali na probadajuće žarenje u predelu donjeg dela stomaka
- krvave prolivaste stolice
- znaci dehidracije organizma, dete je blago i malaksalo – bledilo kože je prvi znak nedostatka vode u organizmu.

Obzirom na to da se radi o virusu, nikakvi medikamenti ne mogu na pravi način pomoći kad je u pitanju lečenje. Za osobu koja pati od stomačnog virusa, idealno rešenje jeste da snizi temperaturu, da miruje, da se na pravilan način hidrira, odnosno, da konzumira više od 2 litra vode dnevno. U periodu oporavka, preporučuje se:
- konzumiranje hrane u kašastom obliku, nemojte konzumirati tešku hranu dan ili dva
- oko 3 litara vode dnevno raspodelite na ceo dan, na svakih 40 minuta popijte po čašu vode
- preporučene namirnice za najefikasniji oporavak jesu krekeri, istostirani hleb, banane, pirinač i pileću supu sa belim mesom. Prestanite sa uzimanjem hrane ukoliko imate nagon za povraćanjem
- strogo izbegavajte konzumiranje mlečnih proizvoda, kofeina, alkohola, cigareta, masne i sezonske hrane
- odmarajte tokom celog oporavka, dehidracija najviše iscrpljuje osobu, bilo kakva fizička aktivnost dovodi do smanjenja svesti.

Nekoliko dana nakon dobijanaj simptoma, trudite se da napravite režim ishrane koji neće iritirati Vašu digestivni trakt. Za doručak preporučujemo čaj od nane i 2 parčeta prepečenog tosta. Za ručak, idealno rešenje je pileća supa, a za večeru grickajte keks i banane. Tokom sledećih dana, postepeno ubacujete pirinač i povrće u vaš jelovnik.
Zapamtite da je organizam malaksao za vreme oporavka od stomačnog virusa i da će svaka iole teža i kaloričnija hrana dovesti do refleksnog nagona za povraćanjem.

Voće se ne preporučuje u prvim danima zbog velike količine kiselosti koja može da nadraži sluznicu creva i želuca i posledično, takođe, dovede do povraćanja.
Mleko i mlečni proizvodi su bogati mlečnom kiselinom koja nije pogodna za rad creva koja su inficirana. Jogurt sadrži bakterije koje su dobre za čišćenje creva, ali u ovom slučaju, može da dovede do teže dehidracije, pa se treba izbegavati. Pirinač zbog svog apsortivnog svojstva da skuplja vodu, preporučuje se kao zamena za teška testa.

Anemija

Malokrvnost izazvana nedostatkom gvožđa jedna je od najrasprostranjenijih bolesti na svetu i to usled nepravilne ishrane (podaci SZO). Zato se, osim lekovima, pravilnom ishranom uglanom malokrvnost i otklanja.

Pored bledila na licu često ovu bolest prate i umor, malaksalost, ubrzan rad srca, glavobolja, razdražljiost, smanjena umna i radna sposobnost.

Da bi normalno funkcionisale, ćelijama organizma je potreban kiseonik koji se prenosi preko hemoglobina odnosno crvenih krvnih zrnaca. Bez kiseonika ne bi mogli da se obavljaju neophodni biohemijski procesi u organizmu. Kad postoji anemija, to znači da ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika, pa je njihova aktivnost smanjena.

Najzdraviji, najjeftiniji i dovoljno bogati izvori gvožđa su kopriva, maslačak i spanać. Gvožđa još ima dosta u pšeničnim klicama, semenu suncokreta, pasulju, sočivu i orahu.

Dnevne potrebe za gvožđem iznose 10 mg što znači da bi 300g dnevno koprive, maslačka i spanaća ili 120 g pasulja bile dovoljne da zadovolje potrebe organizma. Narano, povremeno se može koristiti i životinjska džigerica, ali se ne preporučuje u velikim količinama i duže vreme zbog sadržaja holesterola i purina. Bitno je da hrana bude raznorsna.

Za većinu ljudi navedena ishrana je dovoljna da obezbedi dnevne potrebe za gvožđem i malo je onih kojima su potrebni i lekovi.

Posebno ako se primene i mere koje podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca, kao što su fizička aktivnost, boravak u planinama, unošenje dovoljno proteina i zdrav san.

Giht

Giht ili uratni artritis predstavlja metaboličko oboljenje zglobova koji je posledica visokog nivoa mokraćne kiseline.

Giht se karakteriše akutnim epizodama artritisa sa recidivima i posledičnom stvaranjem kamenčića i peska u bubrezima.

Najčešće se javlja kod muškaraca posle četvrte decenije (u 95% slučajeva), a veoma retko kod žena (5% slučajeva), jer su hormonski zaštićene delovanjem estrogena.

Hiperuratemija je ključni biohemijski nalaz u gihtu, čiji je uzrok najčešće nepoznat. Mokraćna kiselina je krajnji produkt metabolizma purina, a purini potiču iz hrane, iz metabolizma nukleinskih kiselina u ćelijama ili nastaju biološkom sintezom. Povećana količina mokraćne kiseline može nastati ili zbog njenog povećanog stvaranja ili zbog smanjenog izlučivanja. U većine bolesnika sa gihtom postoje oba pomenuta poremećaja.

Koji su simptomi gihta? Bolest počinje iznenada, naglo, obično noću, sa veoma jakim bolovima u zglobu, zbog čega se bolesnik boji svakog dodira, pa i dodira pokrivača. Artritis je u početku monoartikularan (zahvata jedan zglob) i najčešće zahvata zglob palca. Zglob je otečen, zategnute, sjajne kože, purpurno-crvene boje. Zbog izražene zapaljenske reakcije u zglobu se mogu javiti jeza, groznica i povišena temperatura. Zapaljenski proces dostiže maksimum za 24 sata, traje nekoliko dana do dve nedelje i zatim potpuno prolazi. U periodu remisije (period mirovanja bolesti) bolesnik nema nikakve zglobne promene, a u krvi postoji hiperuratemija.

Sledeći atak bolesti se javlja najčešće u prvoj godini posle prvog napada. Postoji više provocirajućih faktora akutnog artritisa: gurmanski obroci, alkohol, hirurška intervencija, povreda, naglo mršavljenje, lekovi.

Ukoliko bolest duže traje, vremenski intervali između recidiva su sve kraći, a povećanjem broja recidiva povećava se i broj zahvaćenih zglobova. Vremenom nelečena bolest prelazi u hronični stadijum koji se karakteriše prisustvom potkožnih i kostnih tofusa-hronična uratna artropatija.
Tofusi predstavljaju ognjišta istaloženih urata nakon više godina nelečene bolesti u hrskavici, sinoviji zglobova, burzama, tetivama, na prstima šaka, na kolenu i na ušnim školjkama. Urolitijaza (bubrežni kamenčići)  najčešće prethodi prvom napadu gihta, a njihovom nastanku pogoduje visoka koncentracija mokraćne kiseline u urinu.

Kako se postavlja dijagnoza?U krvi je stalno prisutna povećana koncentracija mokraćne kiseline, koja može biti povećana i u urinu. U toku akutnog napada prisutni su  i nespecifični znaci akutnog zapaljenja (povišena sedimentacija, pozitivan C- reaktivni protein, povećan broj leikocita), a radiološki se vidi otok mekog tkiva oko zapaljenog zgloba. Sinovijska tečnost dobijena iz zapaljenog zgloba izgleda veoma zamućeno zbog velikog broja leukocita,a pod mikroskopom se vide kristali urata.

Kako se leči giht? U lečenju gihta treba odvojiti lečenje artritisa od lečenja hiperuratemije.
Lečenje artritisa početi što pre, jer će se simptomi smiriti ranije. Treba dati maksimalnu dozu nesteroidnog antiinflamacijskog leka (NSAIL), najbolje indometacina ili fenilbutazona. Sa smirenjem zapaljenja postepeno smanjivati dozu.
Svim bolesnicima sa gihtom se preporučuje odgovarajući higijensko-dijetetski režim: sa smanjenim unosom proteina i masti, ograničenje unosa alkohola i kalorija. Savetuje se uzimanje što veće količine tečnosti radi prevencije urolitijaze.
U težim oblicima bolesti, kada postoje bubrežne manifestacije, primenjuje se lečenje lekovima koji koriguju metabolički poremećaj. Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, zaustavlja tok artritisa i stvaranje tofusa.
Lečenje gihta traje čitavog života.